Zaboravljeni
Published on 19:50, 10/08,2010
U tom malom stanu na potkrovlju stare, oronula zgrade lezali smo na krevetu jedan pored drugog.On je zeleo da me voli, a ja sam zelela izlaz iz konfuzije koja je vladala u mojoj glavi i srcu. Alkohol je unistio malo dostojanstva koje je ostalo u meni i prinela sam svoje usne njegovim. Njegov jezik kao i pre, nije znao sta ce sa mojim. Gledao me je kao sto sto deca gledaju svoju omiljenu igracku. Nisam znala da li ga zelim, znala sam jedino da ce me ta noc pored njega uciniti zivom, a tako se dugo nisam osecala. Nasao se iznad mene i tada sam zelela da vristim, sada je sve bilo gotovo, vodicemo ljubav a onda cu se sutra probuditi i zeleti da izbrisem sve ono sto se desavalo prethodne noci. Jos vise me je plasila cinjenica da mozda necu zeleti da zaboravim, da me mozda savest nece peci i da cu zudeti za jos jednim susretom. Prekinuo je moje misli neznim poljupcem, i usao u mene.Toliko je vremena proslo da sam zaboravila njegovo telo, miris, pokrete. Zelela sam da vodim, a pre sam uvek bila vodjena. Dugo sam razmisljala o ovom trenutku, a nasla sam se zatecenom. Telo mi je bilo tu, ali misli su mi jos uvek letele kroz onu ispovest koju smo do pre par minuta jedan drugom otkrivali.Otrgla sam se njegovog zagrljaja i okrenula na drugu stranu kreveta a zatim piljila u jednu tacku, sa suzama u ocima dok je Erik Klepton pevao poslednju strofu. Na golom telu osetila sam njegovu ruku na mom struku, znala sam da razume. Tako smo u mraku, svako sa svojim mislima plovili daleko odatle, daleko od nas, od svih. Okrenula sam svoje lice njegovom i gledala ga nekoliko trenutaka. Strast je pocela da nas pokrece i nasa tela su postala isprepletena, a misli su ostale negde daleko gde nam ne mogu nista. Te noci nisam dozivela orgazam. I sada kada se prisecam, zahvalna sam mu sto me je probudio iz dubokog sna, sto me je osvestio i najzad ucino zivom.
Hvala ti, Jedini.
